sreda, 13 jul 2016 13:25

Noćna mora može i da se završi!

Napisano

Provela sam 5 godina u organizaciji, koju je Vatikan posle toga proglasio sektom. Iako, jednom van njihovog delokruga, stalno sam se uspomenama, osećanjima i strahovima, vraćala u stanje koje su mi stalno proizvodili, čak i tokom tih pet godina. Panici, i jednoj vrsti unutrašnjeg zarobljeništva. Iz dana u dan sam pokušavala da živim normalan život, a stalno sam imala utisak da me neko sapliće i da je njihov uticaj i dalje glavna odrednica u mom životu.

Probala sam svašta... da to ignorišem, da se borim protiv nedostatka slobode sopstvenih izbora, kako mi se činilo, da razgovaram sa psiholozima, psihijatrima i nadrilekarima, ali uvek sam upadala u čorsokak. Onda sam upoznala Maju. Malo po malo, moram da kažem, za početak, ohrabrena činjenicom da ona nije osećala nikakav strah, koji sam lako mogla da joj prenesem, nakon priča šta mi se  sve događalo, počela je i mene da vodi stazom, na kojoj je delovalo da na kraju ima svetla i da noćna mora može i da se završi.

Upotrebljavala je razne tehnike, thetu, kao najjaču za skidanje trauma, ponekad i entiteta, koliko god naučno fantastično zvučalo, koja je po meni najbrže stizala do najdubljih delova mene, kvantnu harmonizaciju kojoj me je naučila, a koju sam i sama počela da primenjujem kao vrstu pojačavanja duhovne cirkulacije u celom biću,  i na kraju wingwave koji je služio za sve ostalo negativno što mi se u životu izdešavalo, a trebalo je na neki način da ispliva napolje, opere me od svojih posledica i ostavi lakšom za jedan životni teret manje.

Posle četiri meseca, a i ranije, stvari su počele drastično da se menjaju. Za početak, život mi se više nije okretao oko straha, da li će mi tuđ uticaj određivati svakodnevni život. Prljavština duha kojoj sam godinama bila izložena je lagano počela da se ispira, moja razmišljanja su postala konstruktivnija, razum mirniji, paniku sam skoro potpuno zaboravila, a i kad bi se pojavljivala, imala sam alat kojim sam mogla da je apstrahujem.

Reći za Maju da je life coach je jedna stvar. Sigurno ispravna, za nekoga kome je potrebna pomoć u nošenju sa svakodnevnim problemima. Međutim, moji problemi su bili sve, samo ne svakodnevni. Živela sam u filmu, koji je nemoguće prepričati, najbliže opisu bi bilo, da je to bila paklena drama, a meni je bila samo dodeljena uloga koju sam poslušno igrala. Bio mi je potreban neko dovoljno snažan duhom, jer sam i ja jednom takva bila, da me podseti kako izgleda krojiti svoju sudbinu, neuplašen zlim ljudima, koji love upravo one koji imaju najviše da daju, ali i neku veliku slabost. Ja sam je imala i bila sam uhvaćena u klopku zahvaljujući nedostatku osobe koja mi je najviše značila u životu i koja je od mene napravila čoveka koji je samo hteo da pomogne drugima. To je najlakše iskoristiti u manipulativne svrhe. To nisam kasno otkrila, ali trebalo mi je puno vremena da se vratim sebi i onome što sam naučena još kao dete. Maja je u toj priči odigrala najvažniju ulogu. Hvala joj do neba. Ona zna, čak i uz moju ćudljivu i ćutljivu prirodu da se takve stvari na nekom drugom nivou u vidu zahvalnosti vraćaju kao najveći blagoslov.


Dragana, 34
Pitanja i komentare na tekst možete ostaviti dole u “facebook comments”.


Prijavite se za besplatna predavanja. Upišite ime i email u prazna polja.

VAŽNO! Posle prijave proverite INBOX (ali i junk, spam email) da biste potvrdili prijavu. Ako ne potvrdite prijavu što je pre moguće, sistem će vas izbrisati!!!! Ukoliko vam email za potvrdu ne stigne, kontaktirajte me na maja @ budjenjeduse.com . Hvala!



 
Pročitano 2090 puta