petak, 25 septembar 2015 15:39

Bog je u neuronima

Napisala
Ovo je naziv videa koji ćete naći dole ispod teksta i moja preporuka je da ga odgledate, na engleskom je. Ovde ću za one koji ne znaju engleski prepričati neke od zaključaka iz videa koje daje današnja neuronauka, koje su bitne za bolje razumevanje funkcinisanja mozga i u skladu sa tim našeg ponašanja.


Mozak je mreža koja se sastoji  od otprilike 100 biliona neurona.

Različita iskustva kroz koje prolazimo kreiraće različite neuronske veze koje sa sobom nose različite emocije. Pojedine veze su jače, neke slabije u zavisnosti koje veze neurona su stimulisane i koliko često. Čemu god da se posvetimo u određeno vreme- na primer intenzivno učimo da sviramo gitaru ili smo ušli u proces coachinga- mozak menja svoje neuronske veze da postane bolji u tome što radimo.

Često se dešava da u okruženju dođemo u situaciju da se sukobimo oko mišljenja. U ovim situacijama koje naš reptilski mozak doživljava kao pretnju postaje aktivan, te se luče iste one supstance kao kada bismo se našli u fizičkoj opasnosti- beži, napadaj ili zamrzni se. Primitivan deo mozga preuzima kontrolu i dolazi do onog što zovemo SUŽENA SVEST, odvajamo se od racionalnog razmišljanja, čak i naše memorije i naš mozak u datoj situaciji ne može da procesuiraideju, koju bismo van ovog suženog stanja možda smatrali i korisnom. Ljudi koji doživljavaju puno stresa mogu se naći često u ovom odbrambenom stanju, čime je povećana emocionalna razdražljivost.

Suprotno tome kad nailazimo na odobravanje i uvažavanje naših uverenja, luče se dopamin i seratonin, što povećava naš osećaj samopouzdanja i osećamo se osnaženo. Konstantni nedostatak lučenja ovih supstanci može rezultirati samodestruktivnim ponašanjem, depresijom, čak i samoubistvom.

Čovek je socijalno biće koje ima potrebu da se uklopi i oseća se prihvaćeno. Skorašnja istraživanja u neuronauci omogućava nam dalje razumevanje ove potrebe. Postoje takozvani neuroni ogledala ili neuroni empatije koji nas povezuju sa drugima tako što smo sposobni da osećamo ono što drugi osećaju. Kad doživljavamo emociju ili preuzimamo akciju, određeni neuroni se aktiviraju. Međutim, većina tih neurona će se aktivirati kad gledamo nekog drugog kako izvodi tu akciju ili kad zamišljamo tu akciju. Ovi neuroni ogledala, ne poznaju razliku između sebe i drugih- zato nam je važna prihvatanje društva i potvrda sopstvene vrednosti  i omogućavaju nam sposobnost samorefleksije- sami sebe možemo posmatrati i dati sebi feedback.  Zbog toga smo u stalnoj dualnosti kako vidimo sebe i kako drugi vide nas. Ta dualnost može biti uzrok zbunjenosti u smislu identiteta i samopouzdanja.

Jedan od zaključaka iz ovog videa je i ta da neuroni ogledala koji nam omogućavaju da razumemo sebe kroz druge su u sinergiji sa istim tim neuronima van našeg moždanog sistema, a koji se nalaze u okruženju. U evoluciji nije novo da se opstanak vrste oslanja na kolektivne sposobnosti. Zato se i osećamo diskonektovano, odsečeno kada unutrašnji svet odvajamo od spoljašnjeg. Sreća i ispunjenost kao posledice samorazvoja nastaju kada nismo etiketirani u interakciji sa drugima bez obzira na gledišta koja su različita, već smo voljeni i prihvaćeni zbog onog što jesmo.

SAMOPOSMATRANJE će drastično menjati način na koji mozak radi i aktivira neokorteks, deo mozga koji nam daje moć kontrole nad sopstvenim emocijama. Samoposmatranje doprinosi da naš racio i emocije budu fleksibilniji.  Fleksibilnost je jedan od ključnih elemenata u strategiji uspeha. Kad nismo SAMOSVESNI, većina naših MISLI, OSEĆANJA su impulsivni  i mi ne donosimo SVESNE IZBORE, već REAGUJEMO nasumično. Često će impulsivnost biti propraćena racionalnim objašnjenjima da smo imali izbora i kontrolu, što je samoobmana i naše negativne emocije ostavlja nerazrešenim i spremnim da se ponovo pokrenu bilo kada.
NE POSTOJI CENTAR SVESTI u mozgu. SVEST je jedinstveni rad odvojenih moždanih sistema čija se simultana aktivnost javlja u određenom trenutku.

Naša iskustva konstantno menjaju naše neuronske mreže i  fizički menja paralelni sistem koji čini našu svest. Na pitanje ko smo mi?- stoji odgovor TRENUTNI IZRAŽAJ STALNO MENJAJUĆE CELINE BEZ glavnog centra.

Leva hemisfera mozga odgovorna je za kreiranje našeg koherentnog verujućeg sistema. Što je taj sistem snažniji i povezaniji sa emocijama, on će odbacivati nove ideje i iskustva koja se ne uklapaju. Desna hemisfera mozga pak ima suprotnu funkciju- ona traži i izaziva reviziju postojećeg modela. Ako desna hemisfera ne uspe u svojoj težnji, udaljeniji smo od svesnog izbora. Pitanje nije da li je naš verujući sistem dobar ili loš, ispravan ili neispravan, već koliko smo emocionalno fiksirani za njega i koliko nam to koristi.
Pitanja i komentare na tekst možete ostaviti dole u “facebook comments”.


Prijavite se za besplatna predavanja putem newslettera. Upišite ime i email u prazna polja.

captcha 

VAŽNO! Posle prijave proverite INBOX (ali i junk, spam email) da biste potvrdili prijavu. Ako ne potvrdite prijavu što je pre moguće, sistem će vas izbrisati!!!! Ukoliko vam email za potvrdu ne stigne, kontaktirajte me na maja @ budjenjeduse.com . Hvala!



 
Pročitano 3488 puta

Medije