petak, 25 septembar 2015 15:13

Tri mozga u jednom

Napisala
Mozak je još uvek nerazrešena misterija, ali slobodno možemo reći da je nauka daleko stigla i da znanja koja posedujemo danas mogu i nama biti veoma korisna da shvatimo zašto se ponašamo na određeni način, kao i da te oblike ponašanja promenimo.
Sve što ću izneti je apstraktno i ne zalazi u kompleksno delovanje određenih područja mozga i u cilju je lakšeg razumevanja sopstvenog ponašanja, a ne u cilju naučnog opisa. Prvo da raskrstimo sa onom čestom zabludom da čovek koristi samo 10 % mozga. To bi zapravo značilo da bismo izumrli odavno. Mi svakodnevno za različite radnje koristimo različite delove mozga i koristimo ih sve, ali ne sve istovremeno.

Ljudi imaju razvijena tri moždana sistema. Svaki od njih ima jedinstvenu funkciju:

RETIKULARNI MOZAK (reptilski mozak)
EMOCIONALNI MOZAK (limbički sistem)
CEREBRALNI MOZAK (cerebralni korteks)
 
RETIKULARNI MOZAK
 
Ovo je najstariji mozak smešten u samoj unutrašnjosti mozga, poput male je izrasline na vrhu kičmenog stuba i njega imaju sve životinje. Glavna funkcija mu je da brine o bezbednosti tela. Ukoliko nešto iz okruženja izazove strah, ovaj deo mozga se momentalno aktivira i mi automatski delujemo- bežimo, ukočimo se ili se upuštamo u borbu. Savremen čovek nije više izložen toliko fizičkim pretnjama, međutim danas smo skloniji da umislimo da nam nešto preti, te i to aktivira rad ovog mozga i često kao rezultat imamo nepoželjne i nekorisne oblike ponašanja na putu ka svom cilju. Sigurno se možete setiti neke svoje preterane reakcije, koje se danas možda stidite. To je upravo momenat kad je retikularni mozak preuzeo kontrolu. Takođe, ovaj mozak često sprečava našu promenu dok nije siguran da promena ne predstavlja opasnost po telo.
 
EMOCIONALNI MOZAK
 
Razvio se kasnije od retikularnog i taj deo mozga obezbeđuje sisarima emocionalni život. Oba mozga su se dalje zajedno razvijala u međusobnoj interakciji i otud povezanost fizičke svesnosti sa emocionalnom svesnošću. Emocionalni mozak ima funkciju da sve što smo naučili i saznali u prošlosti prizove u sadašnji trenutak. Sećanja doziva kao da se odvijaju sada i povezujemo se sa emocijama i doživljajima iz prošlosti. Emocionalni mozak ne razmišlja o budućnosti i dugoročnim posledicama. Njegova funkcija dalje je da održava naučene i dugoročne obrasce navika i stvara otpor prema promeni. Takođe povezan je sa razvojem komunikacije zasnovane na zvuku. Svi sisari imaju sposobnost da iskažu svoje emocije zvukom tj. glasom. Emocionalni mozak dalje razmišlja u terminima crno- belo, da- ne, dobro- loše i slično bez ikakvog prostora za kompromis. Njegov prioritet je opstanak grupe (plemena, porodice...).  Emocionalni mozak ne dozvoljava unutrašnju promenu dok nije siguran u njihovu bezbednost, a tu bezbednost može da naruši na primer opasnost od gubitka ljubavi, strah od nepoznatog, promena u životu jedne osobe.
 
Na putu našeg ličnog preobražaja odustajemo upravo zato što se oba mozga zajedno opiru promenama. Oni nas zadržavaju u komfornoj zoni. Da bismo prevazišli njihove naučene obrasce ponašanja ili navike po kojima funkcionišu, naročito kad su nam nekorisni, potrebno je koristiti funkcije trećeg moždanog sistema:

CEREBRALNI KORTEKS.

Mlad moždani sistem koji zauzima veći deo moždane mase i čine ga zajedno leva i desna hemisfera mozga. Karakteriše ga moć vizualizacije i velika brzina podataka, te velika fleksibilnost u odnosu na emocionalan mozak koji funkcioniše po principu navike. Da bismo ostvarili svoje ciljeve i planove vezane za budućnost, imali pokretačku viziju kao širu sliku potrebno je da koristimo njegov potencijal. Ovaj deo mozga ima sposobnost razmišljanja u nepovezanim slikama, te događaje može da predstavi kao da se dešavaju nekom drugom- film u glavi kojeg sami režiramo, a pri tome film možemo menjati kako želimo da bismo otkrili najbolji mogući scenario. Kad je ovaj mozak aktivan, opada funkcija emocionalnog mozga. Mi smo sposobni zahvaljujući njemu da mentalno vežbamo aktivnosti pre nego što krenemo u bilo kakvu akciju. Time se izgrađuju neuronske veze za novu veštinu i stvaraju se mikropokreti u mišićima tela koji su potrebni za obavljanje te akcije. Ovu tehniku upotrebljavaju sportisti i muzičari. Cerebralni kortekst je takođe odgovoran za razvoj jezika.  Pošto je mlad možemo reći da je delimično integrisan sa stara dva mozga, koji su imali milione godina dužu evoluciju.
 
Kad  sva tri mozga funkcionišu u skladu, SVE JE MOGUĆE! Da bismo ostvarili taj sklad, potrebno je prvenstveno da nam leva i desna hemisfera mozga budu u balansu. Pošto živimo u civilizaciji koja se bazira na traumama i suptilnim traumama, balans je retka pojava. Postoje razne prakse koje nam u ovom kontekstu mogu pomoći. Neke su sastavni deo MOK treninga.
Pitanja i komentare na tekst možete ostaviti dole u “facebook comments”.


Prijavite se za besplatna predavanja putem newslettera. Upišite ime i email u prazna polja.

captcha 

VAŽNO! Posle prijave proverite INBOX (ali i junk, spam email) da biste potvrdili prijavu. Ako ne potvrdite prijavu što je pre moguće, sistem će vas izbrisati!!!! Ukoliko vam email za potvrdu ne stigne, kontaktirajte me na maja @ budjenjeduse.com . Hvala!



 
Pročitano 4714 puta
Više iz ove kategorije Bog je u neuronima »