MAPA NIJE TERITORIJA. Šta za boga miloga ovo uopšte znači? U NLP-u, mapom zovemo način na koji svaki pojedinac percipira stvarnost oko njega. I znate šta je novo, a zapravo staro od kada je čoveka? Svi mi ne percipiramo stvarnost na isti način, upravo zato što su nam programi pomoću kojih percipiramo stvarnost, a samim tim i funkcionišemo u toj stvarnosti- RAZLIČITI!

U NLP-u ove programe zovemo metaprogramima i ako me ne vara sećanje, ima ih 46! Brojka nije ni bitna, bitno je da svaki pojedinac percipira stvarnost kroz specifičnu kombinaciju tih programa.Teritorija ovde stoji  umesto stvarnosti, onog što se zaista dešava. Sigurno vam se dogodilo da određeni događaj kome ste prisustvovali vi i neki drugi ljudi, uopšte niste protumačili ili doživeli na isti način. To nije zato, što je neko od vas lud, zaboravan, već jedino zato što obrađujemo podatke različitim programima. Kad kažemo da mapa nije teritorija, zapravo mislimo na to da svako od nas percipira stvarnost SUBJEKTIVNO i nikako drugačije. U prevodu na narodni jezik- sto ljudi, sto ćudi!

Budete svesni ovog aksioma u konkretnim situacijama i onda se nećete ponašati na nivou reptilskog mozga- nećemo reagovati, nećemo biti agresivni samo zato što neko misli, opaža stvari na drugačiji način. Samim tim bićemo u poziciji lekovite distance, koja će nam omogućiti da bolje razumemo druge.

Dalje, treba da se osvrnemo na pojam svest, podsvest i nesvesno. 


SVEST čine informacije, sadržaji  na koje smo trenutno fokusirani.
PODSVEST čine informacije, sadržaji koji se po potrebi mogu prizvati u svest.
NESVESNO čine sve ostale informacije, sadržaji, važni i za funkcionisanje našeg tela do svega što smo u životu naučili, doživeli, čak i onog što je naša svest propustila, ali i potisnula. Nesvesne sadržaje ne možemo verbalizovati  tako lako u određenom trenutku.

Živimo u materijalnom svetu koji za nas nosi beskonačan niz potencijalnih čulnih iskustava, međutim, naš svesni um ima sposobnost da u određenom trenutku operiše sa samo nekoliko informacija, za razliku od nesvesnog uma koji prima mnoooogo više informacija. Naš svesni um filtrira nadolazeće informacije da bismo mogli uopšte smisleno da funkcionišemo u spoljašnjem svetu, nesvesno se brine za ostalo.

Znači, mi percipiramo svet tako što ga pojednostavljujemo da bismo mogli da ga pojmimo. Zato naše mape nisu teritorija.

Naš svesni um koristi non-stop filtere sa posebnim funkcijama:

BRISANJE- filter koji nas štiti od prenatrpavanja informacija. Na primer: spremate ispit i u udžbeniku podvlačite ono što smatrate bitnim. Mnogo toga biva odbačeno. Pamtite podvučeno, a na ispitu pre odgovaranja pišete kratke beleške po kojima ćete izlagati. Beleške će vam pomoći da iz podsvesti  aktivirate informacije koje vam trenutno nisu u svesti, jer je nemoguće u svesti držati toliku količinu informacija odjednom! Zato se studentima čini da ništa ne znaju, naročito ako su temeljno spremali. Filter je koristan, ali se isto tako može desiti da neku korisnu informaciju izbriše. Otud potreba da izoštrimo i uvežbamo naša čula.

IZVRTANJE- filter koji spoljnje događaje interpretira manje ili više iskrivljeno da bi ih uklopio smisleno u već postojeću mapu. Setite se Pikasa i kako je on slikao ženske aktove. Znači ovaj filter je i temelj kreativnosti, iako s druge strane može biti ograničavajući. Otud potreba da izađemo i u druge pozicije, osim one lične “ja” pozicije.

GENERALIZACIJA- zahvaljujući ovom filteru mi smo sposobni da učimo i pomoću njega pronalazimo sličnosti  između niza iskustava i sadržaja. Na primer, malo dete uči iz slikovnice kako izgleda maca i lako će pomoću tih osnovnih crta dvodimenzionalnog crteža prepoznati na ulici pravu mačku. Ovaj filter je s druge strane glavni uzrok svim predrasudama, kada na osnovu malog broja iskustava donosimo opšti zaključak, na primer- sve žene su iste! svi muškarci su isti! Otud potreba da sebi postavljamo pametna pitanja poput onih “baš svi? baš uvek?”.

Smešno je očekivati da će naša svest obuhvati kompletnu stvarnost, imajte to na umu sledeći put kada mislite da ste u pravu.
 
Pitanja i komentare na tekst možete ostaviti dole u “facebook comments”.


Prijavite se za besplatna predavanja. Upišite ime i email u prazna polja.

VAŽNO! Posle prijave proverite INBOX (ali i junk, spam email) da biste potvrdili prijavu. Ako ne potvrdite prijavu što je pre moguće, sistem će vas izbrisati!!!! Ukoliko vam email za potvrdu ne stigne, kontaktirajte me na maja @ budjenjeduse.com . Hvala!



 
Objavljeno u Bistra glava
Jedan od osnovnih zakona života u Matriksu je zakon polarnosti. Niko ga ne može izbeći. Život čine i prijatna i neprijatna iskustva. Obično ih nazivamo "pozitivnim" i "negativnim" iskustvima, što ja volim da izbegnem i zovem ih jednostavno iskustvima, lekcijama života. Problem nastaje kada se opiremo da prihvatimo stvarnost kakva jeste, kad se opiremo promenama, strahujemo od nepoznatog. Još jedan važan zakon koji vlada na trećem nivou je zakon spajanja i razdvajanja. Ono što je spojeno, mora biti razdvojeno. Sve teče, sve se menja.

Bez dubljeg razumevanja ova dva zakona, vaše vezanosti će vam donositi mnogo patnje.

Niko nas zapravo ovome ne uči od malena. Ako dete počne da plače, govorimo mu "Zašto plačeš, nemoj da plačeš?!". Ako pokaže bes, često će dobiti batine, u najboljem slučaju grdnju. I šta dete može da zaključi? Deo njega koji se ispoljava nije potvrđen, prihvaćen od okruženja, samim tim učimo decu da potiskuju. Ovo nije dobar deo mene, moram da ga suzbijem. Deca u formativnom periodu nemaju sposobnost da svesno donose ovakve zaključke, sve se odvija spontano i nesvesno, kao prihvatanje modela za preživljavanje.  Učimo ih da potiskuju, ne samo neprijatne emocije, već i radoznalost, živahnost i sve što nama odraslima smeta, sve na šta ne umemo da odgovorimo, a ne umemo da odgovorimo, zato što smo u energetskom deficitu.

 Omogućiti deci da slobodno ispolje sebe u svakom svom delu, znači da im kao roditelji pomognemo da uzemlje bilo koju emociju. Uz zagrljaj, razumevanje. Što ne znači i popuštanje. Možete detetu reći "ne", podvući granicu, na taj način da se ono ne oseća odbačeno i neprihvaćeno. To je od ključnog značaja za razvoj u zdravog odraslog. Nositi se sa izazovima u životu se uči od malena.
Mi danas živimo u civilizaciji koja ne ume da se nosi sa stresom, u kojoj vlada emocionalna kuga o kojoj je još govorio Vilhelm Rajh. Nesposobni smo da se suočavam sa sobom, da prođemo kroz patnju koju nam život donosi, jer lakše je obmanjivati i sebe i druge da je sve u redu. Postajemo ljudi skamenjenog lica, a oni anksiozni i depresivni ni ne znaju da su blagosloveni, jer još uvek OSEĆAJU. Ako prihvate svoje stanje, potraže izlaz, sigurna sam da će ga i naći.

"Ono čemu se opiremo, to postajemo", reče Buda.

Zamislite da vam se u životu dešavaju isključivo lepe stvari, svi vas vole, niko vam nikad ružnu reč nije rekao. Što reče jedna moja prijateljica, astrolog, kad vidim da nema nikakvih negativnih aspekata u natalnom horoskopu, to je skoro pa "mrtav život". Da li je moguć razvoj bez izazova?

 Ako vas mnogo hvale, možete se ulenjiti, možete pomisliti da ste savršeni i tu počinje vaše nazadovanje. Ako vas kritikuju i ako ste spremni da stvarno saslušate šta vam "taj magarac" koji možda nije u pravu poručuje između redova, makar to i nema veze sa vama, vi postajete svesniji i sebe i sveta oko sebe.

Integrisana patnja, zbog izgubljene ljubavi, na primer, proživljena u sebi, bez osvete i optuživanja drugog, uvek će vam doneti kvalitetniji odnos. Upravo vas patnja priprema za viši nivo. I ukoliko razumemo ovaj proces i prihvatimo ga, imaćemo tačno onoliko patnje u životu koliko je potrebno da se razvijamo. Ako ne razumemo proces, potiskujemo i odbacujemo patnju, na dobrom smo putu da nam život bude pun bespotrebne patnje i drame koju kreiramo sami.

Kako da integrišemo patnju?

Javlja se emocija. POSTAJEMO SVESNI EMOCIJE (u prevodu- BITI PRISUTAN U SADAŠNJEM TRENUTKU).
PROCESUIRAMO EMOCIJU- proživljavamo je bez ikakvih misaonih upliva, prosuđivanja i osuđivanja- ako se i jave, ignorišemo ih, fokus je na emocionalnom iskustvu. Kakva god da je emocija, ona ne može trajati zauvek. Samo je posmatrajte.

 NE REAGUJEMO SPOLJA, VEĆ ODGOVARAMO NA EMOCIJU. Emociju je izazvao neko spolja, ali ta osoba je samo okidač da se potisnuta emocija pojavi u svesti. Ne reagujemo tako što napadamo osobu, okrećemo pažnju ka unutra.  DOŽIVLJAVAMO EMOCIJU. Ovo je najteži deo i potrebna je vežba i praksa da bismo sprečili reakciju i INTEGRISALI emociju.

 Ako proživite emociju koja je bila potisnuta, vi ste je se oslobodili, ona neće više upravljati vama. Čak i ako ne osvestite konkretan uzrok, situaciju, osobu kad je izvorno nastao energetski otisak (detinjstvo ili kasnije, možda i pre toga). Ne brinite zbog toga. Mentalno analiziranje izvorne situacije  u sitne detalje ne vodi ničemu. Poenta je u doživljaju iste ili kako volim da kažem u energetskom propuštanju ili uzemljenju.

Naravno, danas možemo sve to brže i lakše uz pomoć efikasnih metoda. Mada ni tada neće biti prijatno.

 



Pitanja i komentare na tekst možete ostaviti dole u “facebook comments”.


Prijavite se za besplatna predavanja. Upišite ime i email u prazna polja.

VAŽNO! Posle prijave proverite INBOX (ali i junk, spam email) da biste potvrdili prijavu. Ako ne potvrdite prijavu što je pre moguće, sistem će vas izbrisati!!!! Ukoliko vam email za potvrdu ne stigne, kontaktirajte me na maja @ budjenjeduse.com . Hvala!



 
Objavljeno u Unutrašnja Alhemija
petak, 25 septembar 2015 15:39

Bog je u neuronima

Ovo je naziv videa koji ćete naći dole ispod teksta i moja preporuka je da ga odgledate, na engleskom je. Ovde ću za one koji ne znaju engleski prepričati neke od zaključaka iz videa koje daje današnja neuronauka, koje su bitne za bolje razumevanje funkcinisanja mozga i u skladu sa tim našeg ponašanja.


Mozak je mreža koja se sastoji  od otprilike 100 biliona neurona.

Različita iskustva kroz koje prolazimo kreiraće različite neuronske veze koje sa sobom nose različite emocije. Pojedine veze su jače, neke slabije u zavisnosti koje veze neurona su stimulisane i koliko često. Čemu god da se posvetimo u određeno vreme- na primer intenzivno učimo da sviramo gitaru ili smo ušli u proces coachinga- mozak menja svoje neuronske veze da postane bolji u tome što radimo.

Često se dešava da u okruženju dođemo u situaciju da se sukobimo oko mišljenja. U ovim situacijama koje naš reptilski mozak doživljava kao pretnju postaje aktivan, te se luče iste one supstance kao kada bismo se našli u fizičkoj opasnosti- beži, napadaj ili zamrzni se. Primitivan deo mozga preuzima kontrolu i dolazi do onog što zovemo SUŽENA SVEST, odvajamo se od racionalnog razmišljanja, čak i naše memorije i naš mozak u datoj situaciji ne može da procesuiraideju, koju bismo van ovog suženog stanja možda smatrali i korisnom. Ljudi koji doživljavaju puno stresa mogu se naći često u ovom odbrambenom stanju, čime je povećana emocionalna razdražljivost.

Suprotno tome kad nailazimo na odobravanje i uvažavanje naših uverenja, luče se dopamin i seratonin, što povećava naš osećaj samopouzdanja i osećamo se osnaženo. Konstantni nedostatak lučenja ovih supstanci može rezultirati samodestruktivnim ponašanjem, depresijom, čak i samoubistvom.

Čovek je socijalno biće koje ima potrebu da se uklopi i oseća se prihvaćeno. Skorašnja istraživanja u neuronauci omogućava nam dalje razumevanje ove potrebe. Postoje takozvani neuroni ogledala ili neuroni empatije koji nas povezuju sa drugima tako što smo sposobni da osećamo ono što drugi osećaju. Kad doživljavamo emociju ili preuzimamo akciju, određeni neuroni se aktiviraju. Međutim, većina tih neurona će se aktivirati kad gledamo nekog drugog kako izvodi tu akciju ili kad zamišljamo tu akciju. Ovi neuroni ogledala, ne poznaju razliku između sebe i drugih- zato nam je važna prihvatanje društva i potvrda sopstvene vrednosti  i omogućavaju nam sposobnost samorefleksije- sami sebe možemo posmatrati i dati sebi feedback.  Zbog toga smo u stalnoj dualnosti kako vidimo sebe i kako drugi vide nas. Ta dualnost može biti uzrok zbunjenosti u smislu identiteta i samopouzdanja.

Jedan od zaključaka iz ovog videa je i ta da neuroni ogledala koji nam omogućavaju da razumemo sebe kroz druge su u sinergiji sa istim tim neuronima van našeg moždanog sistema, a koji se nalaze u okruženju. U evoluciji nije novo da se opstanak vrste oslanja na kolektivne sposobnosti. Zato se i osećamo diskonektovano, odsečeno kada unutrašnji svet odvajamo od spoljašnjeg. Sreća i ispunjenost kao posledice samorazvoja nastaju kada nismo etiketirani u interakciji sa drugima bez obzira na gledišta koja su različita, već smo voljeni i prihvaćeni zbog onog što jesmo.

SAMOPOSMATRANJE će drastično menjati način na koji mozak radi i aktivira neokorteks, deo mozga koji nam daje moć kontrole nad sopstvenim emocijama. Samoposmatranje doprinosi da naš racio i emocije budu fleksibilniji.  Fleksibilnost je jedan od ključnih elemenata u strategiji uspeha. Kad nismo SAMOSVESNI, većina naših MISLI, OSEĆANJA su impulsivni  i mi ne donosimo SVESNE IZBORE, već REAGUJEMO nasumično. Često će impulsivnost biti propraćena racionalnim objašnjenjima da smo imali izbora i kontrolu, što je samoobmana i naše negativne emocije ostavlja nerazrešenim i spremnim da se ponovo pokrenu bilo kada.
NE POSTOJI CENTAR SVESTI u mozgu. SVEST je jedinstveni rad odvojenih moždanih sistema čija se simultana aktivnost javlja u određenom trenutku.

Naša iskustva konstantno menjaju naše neuronske mreže i  fizički menja paralelni sistem koji čini našu svest. Na pitanje ko smo mi?- stoji odgovor TRENUTNI IZRAŽAJ STALNO MENJAJUĆE CELINE BEZ glavnog centra.

Leva hemisfera mozga odgovorna je za kreiranje našeg koherentnog verujućeg sistema. Što je taj sistem snažniji i povezaniji sa emocijama, on će odbacivati nove ideje i iskustva koja se ne uklapaju. Desna hemisfera mozga pak ima suprotnu funkciju- ona traži i izaziva reviziju postojećeg modela. Ako desna hemisfera ne uspe u svojoj težnji, udaljeniji smo od svesnog izbora. Pitanje nije da li je naš verujući sistem dobar ili loš, ispravan ili neispravan, već koliko smo emocionalno fiksirani za njega i koliko nam to koristi.
Pitanja i komentare na tekst možete ostaviti dole u “facebook comments”.


Prijavite se za besplatna predavanja. Upišite ime i email u prazna polja.

VAŽNO! Posle prijave proverite INBOX (ali i junk, spam email) da biste potvrdili prijavu. Ako ne potvrdite prijavu što je pre moguće, sistem će vas izbrisati!!!! Ukoliko vam email za potvrdu ne stigne, kontaktirajte me na maja @ budjenjeduse.com . Hvala!



 
Objavljeno u Bistra glava
petak, 25 septembar 2015 13:54

O Matriksu

Matrix je realnost koja se percipira čulima kao materijalni, fizički svet, svet objekta, a zapravo se sastoji od morfogenetičkih polja niskih vibracija.
David Bohm, poznati kvantni fizičar i jedan od prvih sa idejom holografskog svemira, nazvao bi ga eksplicitnom realnošću. On objašnjava ovaj naš svet kao iluziju koji izvire iz drugog jednog sveta gde sve mogućnosti već postoje, a to je implicitna realnost. Mi jednostavno iz implicitnog sveta manifestujemo jednu mogućnost u eksplicitni svet, što postaje naša realnost. To radimo svake sekunde. Svesno ili nesvesno.
Pošto je Matrix svet objekata, materijalnih stvari i formi, pitanje je šta sve podrazumevamo pod objektima? Objekti nisu samo neživi predmeti, već i živa bića sa svojim telima, ali i MISLI (kao i misaone strukture i koncepti-ideje, verovanja, uverenja, ideologije, naučni sistemi), takođe i EMOCIJE! Znači, misli i emocije su takođe suptilni, nešto finiji objekti.

Ego kao nešto što nastaje identifikacijom sa telom, mislima, emocijama i čak predmetima, isključivo funkcioniše kroz Matrix, kroz identifikaciju sa njegovim programima (poljima). Naša pažnja se od detinjstva usmerava na Matriks, tako da za većinu ljudi identifikacije sa raznoraznim morfičkim poljima i jeste jedina realnost koju poznaju. Iako se čovek rađa kao celovito biće, programi Matrixa će ga vrlo brzo učiniti nepotpunim, necelovitim, jer se Matrix hrani životnom energijom.

Jedna od glavnih osobina Matrixa je ono što je Heraklit uočio- SVE TEČE SVE SE MENJA. U Matrixu ne postoji ništa apsolutno. Sve se menja iz jednog u drugi trenutak i kao što znamo objekti su propadljivi, trošni i nemaju osobinu večnog trajanja.
Za Matrix su vezane kategorije vremena i prostora. U njemu postoji prošlost i budućnost kao iluzije percepcije naših čula i našeg uma.

Sledeća osobina Matrixa je dualnost ili polarnost. U Matrixu sve se pojavljuje u vidu suprotnosti- južni-severni pol, sreća-tuga, zdravlje-bolest, uspeh-neuspeh, aktivnost-pasivnost, crno-belo... Te suprotnosti su u stalnoj borbi i pošto sve teče sve se menja, konstantno se smenjuju.

Zašto je sve ovo bitno sa aspekta naših života? Čovek ima urođenu težnju ka apsolutnom, ka savršenstvu. Otud potreba za raznoraznim identifikacijama. Tražeći apsolutno i savršeno (a tražimo ih isključivo intelektom!) u Matriksu čije su karakteristike takve kakve su, čovek je jednostavno osuđen na patnju. Formirajući i jačajući svoj ego čovek se vezuje i postaje opsednut svojim željama, od čega zavisi njegovo stanje sreće ili nesreće.

Čovek u Matrixu bukvalno biva uzgojen i dresiran i na taj način uslovljen- ako uradiš ovo, dobićeš ono; ako budeš ovakav ili onakav, svi ćete voleti; ako ne postupiš u skladu sa pravilima, bićeš crna ovca i slično. Sve nas to vodi daleko od izvornog identiteta, izvornog, autentičnog Ja, naše duše, jer se gubimo u igrama i ulogama koje nismo sami osmislili. Na taj način gubimo životnu energiju, nikad nismo zadovoljni, jer osećamo nepotpunost – stalno nam nešto nedostaje. Umesto u sebi krivce tražimo spolja, mrzimo, ljutimo se, besni smo na druge. Konstantno živimo u strahu, osećaju krivice, nešto nas boli, fizički se raspadamo. I što je najgore većina bez te drame ne može da živi, jer ego u svemu tome pronalazi i jača sebe.

Neverovatno koliko bespotrebne patnje postoji na svetu, gledamo i uveravamo se u to svakodnevno. A rešenje jednostavno, svima pristupačno, jer se oduvek nalazi u nama - ČISTA SVEST, odnosno POSMATRAČ, kojeg ne spoznajemo jer je Um ograničen na svoje programe i time na programsku realnost.


Pitanja i komentare na tekst možete ostaviti dole u “facebook comments”.


Prijavite se za besplatna predavanja. Upišite ime i email u prazna polja.

VAŽNO! Posle prijave proverite INBOX (ali i junk, spam email) da biste potvrdili prijavu. Ako ne potvrdite prijavu što je pre moguće, sistem će vas izbrisati!!!! Ukoliko vam email za potvrdu ne stigne, kontaktirajte me na maja @ budjenjeduse.com . Hvala!



 
Objavljeno u Matriks