Blog
Znanje nije moć. Primena znanja je moć.

subota, 24 septembar 2016 18:26

UKLJUČITE DETEKTOR ZA BULLSHIT!

Danas su knjige jeftine i dostupne svima, a čini se da se knjige na temu samorazvoja i samopomoći čitaju više nego ikad. Sve je to lepo i pohvalno. Međutim, istina je da je većina tih knjiga, komercijalne prirode i mogu po prilično uticati na razvijanje prakse koja je nepotpuna ili vas vodi na stranputicu i tad postajete još više frustrirani. Uglavnom ljudi koji se prepuste MOK Izazovu, izjavljuju kako su mnogo knjiga pročitali, svašta znaju, međutim primećuju da stvari uopšte ne funkcionišu. Popularne vizualizacije i afirmacije na kojima se insistira u tim knjigama su samo vrh ledenog brega i ljudi često razvijaju fiksacije na taj način, što s jedne strane stvara suvišni potencijal i manifestacije čine ili nemogućim ili su takve da vam crpe još više energije. Zašto je to tako?

 Većina tih nazovi učenja, se svodi na to kako da postanete milioner (čitaj podstiču vašu pohlepu, tako da šta god da ostvarite nikad vam nije dosta), kako da postanete produktivniji i efikasniji na poslu (naravno, što će vam doneti više novca, indirektno i više sexa), kako da naučite da zavedete druge da bi vas voleli... Ove priče se dobro prodaju ZATO ŠTO UGAĐAJU NAŠIM EGO TRIPOVIMA. Danas živimo u društvu u kojem bi svi da postanu milioneri, da imaju velike kuće, skupe automobile, 100 pari cipela, svi bi da izgledaju kao modeli i manekeni. I ako sve to može ODMAH sutra, uz minimum napora. A zbog čega? Zadovoljstva? Ne, jer svako može pronaći zadovoljstvo svakog trenutka i u malim stvarima. Da bi se dokazali drugima koliko vredimo? Danas 99.9% ljudi vidi rešenje svih svojih problema u novcu. A novac ne može biti problem, jer je novac neutralan, nije ni dobar ni loš. Problem je u umu koji upija svakakva sranja, napravi mentalnu konstrukciju sreće i misli da to želi i da će ga samo to i to i ništa drugo neće učiniti srećnim.

Mediji nam svima ispiru mozgove, hteli mi to ili ne. Daju nam isprazne modele i mi ih nekritički usvajamo i onda kao pravi junaci ulazimo u tešku BITKU za ostvarenje naših VELIKIH MILIONERSKIH SNOVA ili padamo u očajanje i depresiju, jer se osećamo nesposobno da ulazimo u takve velike iscrpljujuće pohode. A kukavice smo jedino zato što ne umemo da odbacimo ono što nam se servira i što nije autentično naše.

 Sve to je nevažno. I koje ste škole završili, i kolika vam je mesečna plata i da li ste sexy po svetskim standardima ili niste, da li vas vole ili vas ne vole, koliko diploma i sertifikata imate, ni da li vam je IQ iznad proseka ili nije. ONO ŠTO JE VAŽNO STE VI, VI KAO CELOVITA LJUDSKA BIĆA, BEZ ETIKETA KOJE MOŽETE LAKO DA IZGUBITE. Skinite ih i vratite se sebi, a onda možete da postanete i milioner ako je to zapis vašoj originalnoj verziji.
Tada počinje život u svoj svojoj punoći, život kao kreacija, a ne isprazna reprodukcija onog što su vam servirali.

ČAROBAN ŠTAPIĆ NE POSTOJI! Ne postoji osoba, knjiga, seminar koji će vas spasti. Sav rad treba vi sami da odradite, čak i kad u rukama imate najmoćnije alate. Jedino oni  svesni sopstvene odgovornosti za svoj život, mogu da dožive transformaciju i to na sledeći način:


 
1. Da dođemo do pravog znanja (teoretskog i praktičnog)- neki ljudi nisu svesni tog znanja, drugi ga ignorišu; znanje je u današnje vreme dostupno!
2. Da to znanje dosledno i u kontinuitetu sprovodimo u praksi, tako da se duša oslobodi (unutrašnji radovi). Ne može ego da transformiše sebe.
3. AKCIJA (spoljašnji radovi)!

 Kad živimo programsku stvarnost nalazimo se u poziciji da ne živimo istinu, da naša duša pati tamo negde ispod tih slojeva programa, vapeći da obratimo pažnju na nju, dok smo mi praktično poput robota.
Duhovni razvoj bio bi oslobađanje od programa, da bi naša duša krenula u ekspanziju. Znači, s druge strane imamo duševnu stvarnost, ono što ja nazivam autentičnom prirodom, i kad nju živimo, mi živimo istinu.
Duhovni ili duševni razvoj je PROCES, koji pri tome uopšte nije prijatan i lagodan. Razrešavanje programskih iluzija, paradigmi na kojima nam se život zasnivao je bolan proces! No vremenom uz redovnu praksu postaje manje „strašan“ i na kraju poput pranja zuba. Prečica nema, žao mi je. Kako je Majkl Braun napisao u knjizi Alhemija srca:

„Želja da krenemo prečicama kada se približavamo vibracijskom aspektu najčešće se javlja iz očaja- u nadi da ćemo odmah umiriti unutrašnju emocionalnu nelagodu.
Nažalost, takav pristup kojim najčešće tražimo da nas neko drugi popravi, otvara vrata prevari. Kad tražimo prečice, otvaramo se uverenju da ako svoju predanost poklonimo nekome, pojedincu ili organizaciji, tada ti drugi mogu umesto nas obaviti neophodne korake prema vibracijskoj svesnosti. Ako poverujemo u to, to je kao da smo poverovali da drugi mogu osećati umesto nas."

I šta je zapravo istinski cilj ovog puta?



Iz knjige koju toplo preporučujem onima koji su spremni za suočavanje sa istinom, "Programiranje uma", Eldon Tejlor



 
Pitanja i komentare na tekst možete ostaviti dole u “facebook comments”.


Prijavite se za besplatna predavanja. Upišite ime i email u prazna polja.

VAŽNO! Posle prijave proverite INBOX (ali i junk, spam email) da biste potvrdili prijavu. Ako ne potvrdite prijavu što je pre moguće, sistem će vas izbrisati!!!! Ukoliko vam email za potvrdu ne stigne, kontaktirajte me na maja @ budjenjeduse.com . Hvala!



 
Objavljeno u Duša u Plamenu
petak, 25 septembar 2015 16:34

Kako nas programiraju?

Činjenično stanje je da nas od rođenja programiraju,a i pre. Neki programi su nam korisni za život, a neki nisu. Neki nas jednostavno sputavaju, blokiraju, neki su čak i destruktivni.

Tri glavna programera su:

roditelji (prenose opšti model i uzor ponašanja, korenska verovanja, bazičnu vibraciju...)
sistem obrazovanja (prenosi tradicionalne vrednosti društva, kolektivne programe...)
mediji (koji prenose trenutne vrednosti drustva...)

 Možda će se nekom pasti na pamet kako nema šanse da je baš on programiran. Ne zvaravajte se! Ne postoji osoba na ovoj planeti koja nije programirana. Ako vam ne prija izraz "programiranje", jer vas podseća na robote, verujte da je poređenje sasvim adekvatno, o robotizaciji društva pisaću u nekim narednim tekstovima.

Programiranje zapravo ne mora biti loše. Ako bi imali dete okruženo svesnim, ljubavlju ispunjenim roditeljima, učiteljima i profesorima, koji bi u njemu budili radoznalost i kreativni način razmišljanja i delanja, davali podršku, a u medijima gajili neke druge uzore, ostvarila bi se odlična baza za razvoj njegove duše.


Programiranje je složen proces i dete mu se zapravo ne može odupreti. Zašto?
Elektro-magnetna aktivnost mozga se može meriti elektroencefalogramom (EEG). Ono što su istraživači primetili jeste da svako razvojno doba ima dominantnu električnu moždanu aktivnost (iako su prisutne i druge)-znači, preovlađuje jedan moždani talas:

-između rođenja do dve godine ljudski mozak pretežno funkcioniše na najnižoj EEG frekvenciji od 0,5 do 4 ciklusa u sekundi (Hz) - delta talasi

-između druge i šeste godine deca počinju više vremena provoditi u teti (4-8Hz)

-kako odrastamo, veća je prisutnosti visokofrekvencijskih alfa talasa (8-12 Hz), da bi oko dvanaeste godine života detetov EEG počeo  pokazivati duža razdoblja beta talasa (12-35 Hz).

S jedne strane boravak na ovako niskim talasima omogućava detetu da pothranjuje ogromnu količinu podataka koji su mu potrebni za opstanak. Deca brzo uče, npr. zato mališani do 5-6 godine mogu naučiti onoliko različitih jezika sa koliko su okruženi, što se mnogo sporije i teže postiže kasnije u životu. Međutim, deca uče oponašajući svoje roditelje, ali i one iz najbližeg okruženja. Drugo, dete nema razvijenu kritičku svest koja može preispitivati informacije koje mu roditelji i okoliš nameću i time ih cenzurisati i sprečiti njihovovo skladištenje. Ako detetu ponavljate iznova da nije dobro, verovatno će čitav život provesti u tom ubeđenju sa manje ili više ozbiljnim posledicama.

Deci su potrebni SAMOSVESNIJI RODITELJI. Ne savršeni, jer tako nešto ne postoji, već SAMOSVESNIJI.

 

RODITELJI KAO GENETIČKI INŽINJERI


Nova istraživanja govore da mi nasleđujemo gene od naših roditelja, ali da od uticaja okoline zavisi koji će od tih gena biti aktivirani, a koji će ostati neaktivirani. Kad su u pitanju bolesti, to znači da ih lako možete zaobići umerenim načinom života, makar te promene uveli kao već odrasli, ako roditelji nisu bili dobar uzor. Svesno roditeljstvo podrazumeva da i sebe promenimo i pripremimo, da postanemo što uzorniji modeli sopstvenoj deci. Sledeće što pokazuju istraživanja da programiranje deteta ne počinje od njegovog rođenja, već od samog začeća, a verovatno i pre toga.

Što je najvažnije u tome nije samo bitna uloga majke, već i oca. Sve što otac uradi, utiče na majku. Razvoj fetusa nije kako se verovalo pod mehaničkom kontrolom gena. Prolazeći kroz posteljicu, hormoni majke koja proživljava hronični stres duboko utiču na distribuciju krvotoka u njenom fetusu i mijenjaju karakter psihologije deteta koje se razvija. Posle rođenja, potencijal određenih gena (npr. umetničkih) možda neće biti ostvareni, ako dete boravi u sredini koja ne stimuliše njegove "umetničke" gene.
Ovde sam jednostavno nabacila neke informacije koje smatram važnim i koje bi trebalo da osveste potrebu za odgovornošću koju imamo pred novim generacijama. Za detaljne informacije i naučna istraživanja o ovoj temi, preporučujem knjigu Biologija verovanja- Brusa Liptona

Genetičkom determinizmu je odzvonilo. Ono što nas raduje je činjenica DA SVE MOŽEMO DA PROMENIMO!
Za više informacija, pogledajte video na dnu strane.

Pitanja i komentare na tekst možete ostaviti dole u “facebook comments”.


Prijavite se za besplatna predavanja. Upišite ime i email u prazna polja.

VAŽNO! Posle prijave proverite INBOX (ali i junk, spam email) da biste potvrdili prijavu. Ako ne potvrdite prijavu što je pre moguće, sistem će vas izbrisati!!!! Ukoliko vam email za potvrdu ne stigne, kontaktirajte me na maja @ budjenjeduse.com . Hvala!



 
Objavljeno u Matriks
petak, 25 septembar 2015 14:47

Identifikacija sa morfičkim poljima

Kao što znamo iz prethodnog teksta morfička polja ne diktiraju samo razvoj i formu organizama, već i oblike ponašanja. Ako se osvrnemo sada isključivo na ljudsku vrstu koja je najkompleksnija po oblicima ponašanja i aktivnostima, što može da zahvali svom mislećem umu, svi sistemi ljudskih misli, znanja su takođe morfička polja.
Tako su morfička polja: polje medicine, ekonomije, matematike, prava itd. Dalje, razne ideologije, doktrine, religije, učenja, društveni obrasci , životni modeli su takođe morfička polja. Zašto je ovo važno znati i kakve to veze ima sa egom?

 Od našeg rođenja mi smo izloženi uticaju raznih morfičkih polja, a nesvesno ćemo ući u komunikaciju sa mnoštvom polja. Kad uđemo u komunikaciju sa bilo kojim morfičkim poljem mi se prilagođavamo njegovoj strukturi i njegovim pravilima, što je zapravo identifikacija. Ego se identifikuje sa određenim morfičkim poljem i tako zapravo jača svoju osobnost. Npr. tinejdžerima je jako bitno koju vrstu muzike slušaju i po tom principu se i grupišu. Oni koji slušaju heavy metal sličnije će razmišljati međusobno od onih koji slušaju narodnjake. Automatski identifikacija sa jednim poljem, dovodi nas u opoziciju sa drugim poljima. Na primer- vernici identifikovani sa poljem hrišćanstva, neminovno dolaze u sukob sa vernicima identifikovanim sa poljem islama.

Što je identifikacija sa pravilima polja dublja, to je izolacija intenzivnija i destruktivnija. Što je morfičko polje struktuirano na više pravila, sa jačom hijerarhijom to je destruktivnije za pojedinca. Oduzima više životne energije.


Tako se dešava da su ljudi tobože okrenuti nekakvim plemenitim ciljevima, a onda u ime tih plemenitih ciljeva šire mržnju, razdor, pa čak i nasilje. Setite se inkvizicije- i najmanje odsutpanje od crkvenih dogmi značilo je mučna ispitivanja i spaljivanje na lomači. Danas mnogi vegeterijanci u ime ljubavi prema životinjama, šire prezir prema ljudima koji jedu meso. Prosto je neverovatno šta identifikacija i sa naizgled bezazlenim poljima može učiniti čoveku, a iza svega stoji ego koji želi da potvrdi svoju egzistenciju tako što će biti u pravu, tako što će se izdvojiti do krajnjih granica misleći da je u tome pronašao svoju posebnost i vrednost.

Druga važna stvar vezana za morfička polja je ta da ukoliko se identifikujete sa nekim poljem, vi ćete neminovno iskušavati realnost tih morfičkih polja i sva pravila tog polja biće vaša realnost i to samo vaša realnost, ne i realnost drugih. Ako ste npr. identifikovani sa životnim modelom neuspešne osobe ili žrtve, vi ćete uvek nailaziti na tlačitelje koji će sabotirati vaše napore i uzroke vašeg neuspeha nećete nikad videti u sebi, već uvek u drugima. U ovo morfičko polje vas je verovatno uveo neko blizak još u detinjstvu, tako što je sam komunicirao sa istim poljem. Iz te perspektive nikako nećete moći da se razumete sa osobom koja je identifikovana sa životnim modelom uspešne osobe ili pobednika, jer u njenoj realnosti funkcionišu sasvim neka druga pravila.
Iskorak iz destruktivnih morfičkih polja je jedna od glavnih stavki u radu sa sobom i vodi ka duševnoj realnosti.

PRIMERI IDENTIFIKACIJE


Da bismo bolje razumeli kako se mi to identifikujemo sa raznoranim stvarima i na koji način nas to ograničava, najbolje je prikazati na jednoj jakoj identifikaciji, a to je identifikacija sa telom. Za većinu mi jesmo naše telo. Setite se samo neke svoje jače prehlade ili virusne infekcije i kako ste reagovali na patnje svog tela?

Ego je identifikacija sa našim mislima (umom), emocijama (telom boli) i fizičkim telom. Identifikacija sa telom je jedna od osnovnih identifikacija koja se rađa prilično rano u detinjstvu, ali ne odmah.

Skoro sam gledala neku emisiju u kojoj su prikazali eksperiment prvo sa detetom od oko godinu dana kome su na lice zalepili nalepnicu i stavili ga pred ogledalo. Ono uopšte nije sebe registrovalo kao odraz u ogledalu, te nije ni pokušalo da skine nalepnicu. Što je sa nešto starijim detetom već bio slučaj. Postoje eksperimenti koji ukazuju na to da mala deca sebe i svet oko sebe doživljavaju kao polje, sve dok ga ljudi iz okruženja ne isprogramiraju da svet vidi na isti način koji na koji ga mi vidimo.

Možda je najbolji dokaz o identifikaciji i neidentifikaciji slučaj ljudi koji su poznati kao nejedači. Oni ne jedu čvrstu hranu, tek možda malo tečnosti, neki čak ni toliko. Pre par godina činjenica da ovakvi ljudi postoje, činila se nemogućom, a danas je toliko rasprostranjena, da je očigledna. Generalno, kako bi telo moglo opstati bez hrane, a da smo i dalje identifikovani sa njim? Nužno bi bilo da se čovek oslobodi te identifikacije.

Izneću još jedan čest primer identifikacije. U vremenu kad je kult tela dignut na pijadestal i kad društvo nameće određene nerealne estetske standarde kako bi telo trebalo da izgleda (što je opet čista manipulacija da od nas napravi zavisne potrošače), ko sebe poistovećujete sa odrazom u ogledalu (kao parametru za određivanje sopstvene vrednosti), mnogo životne energije će mu otići na gluposti, težeći nekakvom lažnom idealu koji će uvek izmicati ili će se sa mukom, kontrolom održavati na uštrb unutrašnje harmonije.

Šta smo zaboravili? Da smo mi duhovna bića koja imaju ovde i sada fizičku egzistenciju. Da je fizička egzistencija samo privid čvrstoće, percepcija naših čula. Da smo u stvari polje sastavljeno od gomile manjih polja koja u međusobnoj interakciji stvaraju određene vibracije. Pitanje glasi- KAKVE SU VAŠE VIBRACIJE? SA KOJIM POLJIMA KOMUNICIRATE I KOLIKO VAM ŽIVOTNE ENERGIJE ODUZIMAJU?
Pitanja i komentare na tekst možete ostaviti dole u “facebook comments”.


Prijavite se za besplatna predavanja. Upišite ime i email u prazna polja.

VAŽNO! Posle prijave proverite INBOX (ali i junk, spam email) da biste potvrdili prijavu. Ako ne potvrdite prijavu što je pre moguće, sistem će vas izbrisati!!!! Ukoliko vam email za potvrdu ne stigne, kontaktirajte me na maja @ budjenjeduse.com . Hvala!



 
Objavljeno u Matriks
petak, 11 septembar 2015 14:35

Misterija zvana bezuslovna ljubav je rešena

Volela bih da pre nego što krenete sa čitanjem ovog teksta, pročitate ovaj od pre godinu dana na istu temu Bezuslovna ljubav- unutrašnja potraga.

Moje istraživanje se nastavilo i otišla sam još dublje u praksi i znanjima, ali i samospoznaji, raskrinkavanju i oslobađanju od programa. Bilo je intenzivnije nego ikad pre, iskočila su korenska verovanja koja su me šokirala i na svesnom nivou ih nisam mogla povezati sa sobom nikako. To je jedna strana novčića, druga je ta da je moj život sada prilično transformisan (radovi su, naravno i dalje u toku) i da se moja duša počela prelivati u sve segmente mog života.


 Energija se značajno podigla, buđenje duše ne može da vam promakne, nikako! Jednostavno, kao da je neka moćna sila počela upravljati vašim životom, kroz vas. Telo sprovodi šta treba bez otpora. Nema strahova, inspiracija i ideje kreću da pljušte. Život postaje ekstaza, čak i one male svakodnevne stvari, koje se većini čine banalne. Radite stvari koje niste radili nikad pre. I ovo sve je tek početak.


I kakve to sad veze ima sa bezuslovnom ljubavlju? Čitajte dalje pažljivo, jer je kroz moju prošlogodišnju praksu misterija zvana bezuslovna ljubav REŠENA!

U programskoj realnosti jedinu ljubav koju možemo živeti je programska ljubav. Ono što su nam o ljubavi preneli isprogramirani roditelji, društvo, mediji. Tako je za nas ljubav najčešće patnja i bol, trpljenje i drama s jedne strane, a druga strana polariteta je romantika, polaganje žrtve za voljenu osobu („vidi šta sve činim za tebe“), zavisnosti ( „ne mogu da živim bez tebe“) i ostale gluposti. Ne dao Bog da je neko skroz divan prema nama, osećamo se neprijatno. Osećamo da tako nešto ne zaslužujemo, pa daj brže bolje da napravimo neko „sranje“ da to i potvrdimo. Programska ljubav je uslovljena. Imamo neki unutrašnji poriv da moramo biti lepši, pametniji, sposobniji, vredniji da bismo zaslužili ljubav drugog. I ono najbitnije je da ćemo u programskoj realnosti iskušavati polaritete tj. klackalicu dobrog i lošeg, konstantne oscilacije!!! To je zakon Matriksa, trećeg nivoa postojanja. Programsku ljubav živimo kroz odnos ego-ego. Moji programi kompatibilni sa tvojim programima, hajde da se igramo ego igrica. Te igrice nekad vam nisu očigledne, a kako bi i bile kad ego ne vidi dalje od svog nosa (čitaj, programa). Zato smo često u šoku kad otkrijemo koju igru igramo. Sve to vodi obe strane u još veći energetski deficit. Programski život je život bez energije, kako uopšte možemo i pomisliti da smo takvi spremni za bezuslovnu ljubav, za odnos Biće-Biće????

MOŽEMO BEZUSLOVNO VOLETI KAD JE NAŠ ENERGETSKI SISTEM OBNOVLJEN!


Za bezuslovnu ljubav potrebno je da imamo energetski sistem koji samog sebe obnavlja (što se postiže energetskom praksom i to ne bilo kojom!), tada i jedino tada možemo da dajemo, bez očekivanja i bez uslovljavanja, jer se mi osećamo dobro, bez obzira vraća nam li se ili ne. Tada se ni ne postavlja pitanje da li nas neko maltretira ili ne, jer ta realnost se dešava samo naopako programiranom egu. Život iz duše je jedan viši nivo egzistencije, gde pravila Matriksa više ne važe. Sve potrebe našeg autentičnog ja biće zadovoljene. Ako naša duša hoće iskustvo bezulovne ljubavi, tako će i biti!


Ja sam najsrećnija kad od klijenta čujem rečenicu: „Šta je to uopšte ljubav?“. Tada znam da je došlo do narušavanja energetskog oklopa i da su programi raskrinkani. No to nije dovoljno. Užasnuta sam sada i činjenicom koliko je pseudoduhovnost uzela maha i koliko je privlačnih i primamljivih ideja o ljubavi čista glupost i iluzija. Karma, srodne duše, otvaranje srčane čakre, tehnike za manifestovanje, svi spominju energiju i rad sa energijom, a rezultati- NIKAKVI! To je zbog polovičnih, površnih znanja, praksi i težnji ka brzim rešenjima. Daj da smuljamo nešto da se ovo ostvari!

Koji potencijali mogu biti ostvareni, ljudi moji, a mi mislimo samo na naše sitne interese. Šićardžije!


Jedini važan cilj je da vibriramo u skladu sa našom autentičnom vibracijom, od koje nas odvajaju naši programi.


Najbolji način da proverite svoje metode je da pogledate da li ste se pomerili sa mrtve tačke. Ako niste, onda ne radite ono što treba da radite. Ne možete postići mnogo, a da ne uložite ništa. Nema nešto za ništa. To se kosi sa zakonima Univerzuma. I ključna stvar je da težite istini i da istražujete, jer ćete je tako na koncu konca i pronaći.


Izaći iz programske realnosti nije lako, ali za one koje su hrabri, uporni i teže istini, cena koju plaćaju je smešna. Proces buđenja duše je proces od sigurno nekoliko godina posvećenog energetskog i rekonstrukcije uma i njegovih sputavajućih programa.
 

I šta je par godina u odnosu na celi život proživljenom kao zombi???

Pitanja i komentare na tekst možete ostaviti dole u “facebook comments”.


Prijavite se za besplatna predavanja. Upišite ime i email u prazna polja.

VAŽNO! Posle prijave proverite INBOX (ali i junk, spam email) da biste potvrdili prijavu. Ako ne potvrdite prijavu što je pre moguće, sistem će vas izbrisati!!!! Ukoliko vam email za potvrdu ne stigne, kontaktirajte me na maja @ budjenjeduse.com . Hvala!



 
Objavljeno u Duša u Plamenu
petak, 11 septembar 2015 14:28

Bezuslovna ljubav- unutrašnja potraga

Sećam se vremena kada su mi, pre jedno deset godina, usta bila puna pametovanja o ljubavi. Tada nije bio toliko popularan termin bezuslovna ljubav, uglavnom sam trućala o romantičnoj ljubavi.
U nekim mojim lucidnim trenucima, javljalo mi se da je ljubav mnogo više od odnosa između dvoje ljudi. No do tada, ja sam sagledavala stvari samo iz jednog ugla, poprilično zamagljenog sopstvenim mentalnim projekcijama kako ta ljubav treba da izgleda. Ne zaboravite da sam studirala svetsku književnost, naročito se oduševljavala romantizmom i njegovim idejama. Ceo svet mi se vrteo oko voljenog mi bića i kao i svako prosečno isprogramirano žensko, usput sam zanemarivala sopstveno biće. Sve u ime ljubavi, ma umrla bih zbog ljubavi! I tako sve dok mi moj idealizam nije došao glave. Naravno, počeo se raspadati baš kad sam krenula sa ozbiljnim čišćenjem.
 
ČIN PRVI: Kad je izvor naše sreće, izvan nas
 

Vidite idealizam nije ništa drugo do skup nakupljenih ideja, pokupljenih sa štapa i kanapa, skup programa koje onda projektujemo na druge, gledamo te druge kroz iskrivljenu sliku, koja veze sa stvarnošću nema. Idealizam znači živeti u sopstvenim mentalnim projekcijama i on ima izvesna očekivanja. Znači, nismo ovde i sada! Nismo prisutni sada i ovde sa voljenim nam bićem. Mi to biće, bio partner, dete, prijatelj uslovljavamo da ispuni naša očekivanja, da bude isti kao u našem filmu. Ne vidimo to naše voljeno biće, primećujemo samo odstupanja od naše mentalne projekcije. Kad se zaljubimo, to su zapravo ulazna vrata za razrešavanje naših nekorisnih programa, mi samo projektujemo i projektujemo sopstveni film u glavi. Mi imamo ovde šansu da se vratimo ljubavi, jer rođeni smo kao ljubav, no našii programi nas udaljavaju od nje. I to je tako, ne može drugačije. Do ljubavi treba oljuštiti i najdublje slojeve ega.

ČIN DRUGI: Kad se vraćamo sopstvenom biću, kad pronalazimo oslonac u sebi
 
Ok, dođoh u stadijum da tražim dublje od te romantične ljubavi. Shvatila sam da zanemarivanje svog unutrašnejg bića (samo da naglasim, da je zanemarivanje bio moj izbor i uvek je samo naš izbor!) jeste nedostatak ljubavi prema sebi. Oduvek sam verovala da volim sebe (no svesni nivo ne upravlja našim životom), ali kad sam kroz rad sa sobom i dubljim povezivanjem sa sobom, počela da osvešćujem erupcije potisnutih emocija, shvatila sam koliko je toga dezintegrisanog u meni. I korak po korak, vraćala mi se energija, snaga, postajala sam jača, osvešćenija, znam tačno trenutak kad sam prihvatila i zavolela sebe! San mi je poručio- sad si svoja i cela! Tako sam se i osećala. No, ovo je samo još jedan nivo više, u kome ćemo doživeti da sve što nas okružuje, a nije dobro za nas, otpada. Mislila sam da sam dosegla slobodu.

ČIN TREĆI:  na trenutke komuniciram sa poljem bezuslovne ljubavi
 

Sigurna sam da ste i vi kao i ja čitali mnogo tekstova o bezuslovnoj ljubavi. Slušala sam na ovom svom duhovnom putu od raznih svojih mentora šta je bezuslovna ljubav. Na sve što sam nailazila, činilo se da je ta bezuslovna ljubav nešto što se podrazumeva. Kad pomislim na bezuslovnu ljubav, meni odmah Isus izlazi kao simbol, pa sam se pitala, zar je moguće da je lako biti Isus? Ko tebe kamenom, a ti njega hlebom? Ok, ne moram ja njega kamenom, a zar moram i hleb da mu dajem???
 
Jednom sam slušala da bezuslovno može da nas voli samo Bog, jer smo svi programirani i jednog dana kad se počistimo od toga, svi ćemo da se volimo bezuslovno. U tom trenutku, to mi je čak bilo lekovito. Teoretski ovo je tačno, no mogla sam zalutati opet u odnose ego-ego, jer i ovo traži ponovno uslovljavanje. Ja želim odnos biće biće, postoji li to na kugli zemaljskoj?

Jedno godinu dana sam ja tako verovala, pa odbacivala veru u bezuslovnu ljubav, ne znajući više ni da li je bezuslovna ljubav opet neka sumanuta ideja zbog koje ću da dobijem po nosu i zamislite dobila sam po nosu! I onda opet rad sa sobom, opet kopanje po dubinama podsvesti. Ne znam da li vam je do sada kliknulo, dok čitate ovo, da je moj um i dalje bio glavni u bavljenju idejom bezuslovne ljubavi. Ne može programirani um da dosegne bezuslovnu ljubav!
Ima jedna misao:

"Postoje samo dva načina: ili ćete razviti svest, pa će ljubav doći nakon toga; ili ćete postati toliko ispunjeni ljubavlju, da će svest doći za njom u stopu.
Put ljubavi je lakši, ispunjen cvećem, nevinošću, jednostavnošću. Put svesti je malo mukotrpan."
Osho


Kad sam se prvi put ovo pročitala, znala sam da je moj put, mukotrpan. No nije i bio beznadežan. Posle svakog intenzivnog čišćenja i opraštanja, komunicirala sam sa poljem bezuslovne ljubavi, nekad i danima bila u stanju da grlim “neprijatelja”; doživela sam i ono što Michael Brown zove POLJUPCEM MILOSTI. Tako da vam sa sigurnošćću mogu reći da bezuslovna ljubav nije izmišljotina. No ta bezuslovna ljubav nije ništa drugo do naša sposobnost da budemo prisutni ovde i sada, da vidimo stvarnost kakva zaista jeste i da ostanemo u miru i radosti. Bez zameranja drugima, bez da mislimo da smo bolji od drugih, samo zato što smo na duhovnom putu. S druge strane, bezuslovna ljubav ne znači da dopuštamo da nam drugi čini zlo, a da mi to trpimo. Nađoh i za to pravi odgovor u Budinom učenju:
 
"Šta ako nam neko drugi učini nešto loše?
“ Ne smete dozvoliti da vam ljudi rade loše stvari. Kad god neko uradi nešto lose, on šteti drugima i u isto vreme šteti samom sebi. Ako mu dozvoljavate da radi nešto lose, onda ga u tome ohrabrujete. Morate upotrebiti svu svoju snagu da ga zaustavite, ali samo sa dobrom namerom, saosećanjem i samilošću za njega. Ako nastupite mržnjom i ljutnjom, samo otežavate situaciju. Međutim, ne možete biti dobronamerni sa takvom osobom ukoliko vaš um nije blag i miran. Zato vežbajte da razvijate mir u sebi, jer onda možete rezrešiti problem. "( iz knjige Umetnost življenja)
 

Ovo je postao moj novi zadatak!
 
Čak i kad ego postane poprilično funkcionalan, dublji skriveni slojevi ega će vas povremeno povući dole, s vremena na vreme, čisto da znate da niste sve naučili i da ima još posla.
Usudila sam se da napišem ovaj tekst, tek sada kada sam otkrila i raskrinkala jedan sloj ega “sa dna bačve” i posle kojeg sam imala uvid da je i sloboda koju sam mislila da sam dosegla iluzija (pre bih sad rekla da sam dosegla nezavisnost), jer nema slobode bez bezuslovne ljubavi. Samo ona ima moć da rastopi programe ega. Jedina sloboda koja nam je potrebna jeste sloboda od naših umnih konstrukcija, od izvora patnje. A to postižemo samo upornom praksom prisutnosti. Nastavljam da radim sa sobom.
 
Nastavak ovog putešestvija možete pročitati OVDE.
Pitanja i komentare na tekst možete ostaviti dole u “facebook comments”.


Prijavite se za besplatna predavanja. Upišite ime i email u prazna polja.

VAŽNO! Posle prijave proverite INBOX (ali i junk, spam email) da biste potvrdili prijavu. Ako ne potvrdite prijavu što je pre moguće, sistem će vas izbrisati!!!! Ukoliko vam email za potvrdu ne stigne, kontaktirajte me na maja @ budjenjeduse.com . Hvala!



 
Objavljeno u Duša u Plamenu

Traži