Blog
Znanje nije moć. Primena znanja je moć.

petak, 11 septembar 2015 14:28

Bezuslovna ljubav- unutrašnja potraga

Napisano
Sećam se vremena kada su mi, pre jedno deset godina, usta bila puna pametovanja o ljubavi. Tada nije bio toliko popularan termin bezuslovna ljubav, uglavnom sam trućala o romantičnoj ljubavi.
U nekim mojim lucidnim trenucima, javljalo mi se da je ljubav mnogo više od odnosa između dvoje ljudi. No do tada, ja sam sagledavala stvari samo iz jednog ugla, poprilično zamagljenog sopstvenim mentalnim projekcijama kako ta ljubav treba da izgleda. Ne zaboravite da sam studirala svetsku književnost, naročito se oduševljavala romantizmom i njegovim idejama. Ceo svet mi se vrteo oko voljenog mi bića i kao i svako prosečno isprogramirano žensko, usput sam zanemarivala sopstveno biće. Sve u ime ljubavi, ma umrla bih zbog ljubavi! I tako sve dok mi moj idealizam nije došao glave. Naravno, počeo se raspadati baš kad sam krenula sa ozbiljnim čišćenjem.
 
ČIN PRVI: Kad je izvor naše sreće, izvan nas
 

Vidite idealizam nije ništa drugo do skup nakupljenih ideja, pokupljenih sa štapa i kanapa, skup programa koje onda projektujemo na druge, gledamo te druge kroz iskrivljenu sliku, koja veze sa stvarnošću nema. Idealizam znači živeti u sopstvenim mentalnim projekcijama i on ima izvesna očekivanja. Znači, nismo ovde i sada! Nismo prisutni sada i ovde sa voljenim nam bićem. Mi to biće, bio partner, dete, prijatelj uslovljavamo da ispuni naša očekivanja, da bude isti kao u našem filmu. Ne vidimo to naše voljeno biće, primećujemo samo odstupanja od naše mentalne projekcije. Kad se zaljubimo, to su zapravo ulazna vrata za razrešavanje naših nekorisnih programa, mi samo projektujemo i projektujemo sopstveni film u glavi. Mi imamo ovde šansu da se vratimo ljubavi, jer rođeni smo kao ljubav, no našii programi nas udaljavaju od nje. I to je tako, ne može drugačije. Do ljubavi treba oljuštiti i najdublje slojeve ega.

ČIN DRUGI: Kad se vraćamo sopstvenom biću, kad pronalazimo oslonac u sebi
 
Ok, dođoh u stadijum da tražim dublje od te romantične ljubavi. Shvatila sam da zanemarivanje svog unutrašnejg bića (samo da naglasim, da je zanemarivanje bio moj izbor i uvek je samo naš izbor!) jeste nedostatak ljubavi prema sebi. Oduvek sam verovala da volim sebe (no svesni nivo ne upravlja našim životom), ali kad sam kroz rad sa sobom i dubljim povezivanjem sa sobom, počela da osvešćujem erupcije potisnutih emocija, shvatila sam koliko je toga dezintegrisanog u meni. I korak po korak, vraćala mi se energija, snaga, postajala sam jača, osvešćenija, znam tačno trenutak kad sam prihvatila i zavolela sebe! San mi je poručio- sad si svoja i cela! Tako sam se i osećala. No, ovo je samo još jedan nivo više, u kome ćemo doživeti da sve što nas okružuje, a nije dobro za nas, otpada. Mislila sam da sam dosegla slobodu.

ČIN TREĆI:  na trenutke komuniciram sa poljem bezuslovne ljubavi
 

Sigurna sam da ste i vi kao i ja čitali mnogo tekstova o bezuslovnoj ljubavi. Slušala sam na ovom svom duhovnom putu od raznih svojih mentora šta je bezuslovna ljubav. Na sve što sam nailazila, činilo se da je ta bezuslovna ljubav nešto što se podrazumeva. Kad pomislim na bezuslovnu ljubav, meni odmah Isus izlazi kao simbol, pa sam se pitala, zar je moguće da je lako biti Isus? Ko tebe kamenom, a ti njega hlebom? Ok, ne moram ja njega kamenom, a zar moram i hleb da mu dajem???
 
Jednom sam slušala da bezuslovno može da nas voli samo Bog, jer smo svi programirani i jednog dana kad se počistimo od toga, svi ćemo da se volimo bezuslovno. U tom trenutku, to mi je čak bilo lekovito. Teoretski ovo je tačno, no mogla sam zalutati opet u odnose ego-ego, jer i ovo traži ponovno uslovljavanje. Ja želim odnos biće biće, postoji li to na kugli zemaljskoj?

Jedno godinu dana sam ja tako verovala, pa odbacivala veru u bezuslovnu ljubav, ne znajući više ni da li je bezuslovna ljubav opet neka sumanuta ideja zbog koje ću da dobijem po nosu i zamislite dobila sam po nosu! I onda opet rad sa sobom, opet kopanje po dubinama podsvesti. Ne znam da li vam je do sada kliknulo, dok čitate ovo, da je moj um i dalje bio glavni u bavljenju idejom bezuslovne ljubavi. Ne može programirani um da dosegne bezuslovnu ljubav!
Ima jedna misao:

"Postoje samo dva načina: ili ćete razviti svest, pa će ljubav doći nakon toga; ili ćete postati toliko ispunjeni ljubavlju, da će svest doći za njom u stopu.
Put ljubavi je lakši, ispunjen cvećem, nevinošću, jednostavnošću. Put svesti je malo mukotrpan."
Osho


Kad sam se prvi put ovo pročitala, znala sam da je moj put, mukotrpan. No nije i bio beznadežan. Posle svakog intenzivnog čišćenja i opraštanja, komunicirala sam sa poljem bezuslovne ljubavi, nekad i danima bila u stanju da grlim “neprijatelja”; doživela sam i ono što Michael Brown zove POLJUPCEM MILOSTI. Tako da vam sa sigurnošćću mogu reći da bezuslovna ljubav nije izmišljotina. No ta bezuslovna ljubav nije ništa drugo do naša sposobnost da budemo prisutni ovde i sada, da vidimo stvarnost kakva zaista jeste i da ostanemo u miru i radosti. Bez zameranja drugima, bez da mislimo da smo bolji od drugih, samo zato što smo na duhovnom putu. S druge strane, bezuslovna ljubav ne znači da dopuštamo da nam drugi čini zlo, a da mi to trpimo. Nađoh i za to pravi odgovor u Budinom učenju:
 
"Šta ako nam neko drugi učini nešto loše?
“ Ne smete dozvoliti da vam ljudi rade loše stvari. Kad god neko uradi nešto lose, on šteti drugima i u isto vreme šteti samom sebi. Ako mu dozvoljavate da radi nešto lose, onda ga u tome ohrabrujete. Morate upotrebiti svu svoju snagu da ga zaustavite, ali samo sa dobrom namerom, saosećanjem i samilošću za njega. Ako nastupite mržnjom i ljutnjom, samo otežavate situaciju. Međutim, ne možete biti dobronamerni sa takvom osobom ukoliko vaš um nije blag i miran. Zato vežbajte da razvijate mir u sebi, jer onda možete rezrešiti problem. "( iz knjige Umetnost življenja)
 

Ovo je postao moj novi zadatak!
 
Čak i kad ego postane poprilično funkcionalan, dublji skriveni slojevi ega će vas povremeno povući dole, s vremena na vreme, čisto da znate da niste sve naučili i da ima još posla.
Usudila sam se da napišem ovaj tekst, tek sada kada sam otkrila i raskrinkala jedan sloj ega “sa dna bačve” i posle kojeg sam imala uvid da je i sloboda koju sam mislila da sam dosegla iluzija (pre bih sad rekla da sam dosegla nezavisnost), jer nema slobode bez bezuslovne ljubavi. Samo ona ima moć da rastopi programe ega. Jedina sloboda koja nam je potrebna jeste sloboda od naših umnih konstrukcija, od izvora patnje. A to postižemo samo upornom praksom prisutnosti. Nastavljam da radim sa sobom.
 
Nastavak ovog putešestvija možete pročitati OVDE.
Pitanja i komentare na tekst možete ostaviti dole u “facebook comments”.


Prijavite se za besplatna predavanja. Upišite ime i email u prazna polja.

VAŽNO! Posle prijave proverite INBOX (ali i junk, spam email) da biste potvrdili prijavu. Ako ne potvrdite prijavu što je pre moguće, sistem će vas izbrisati!!!! Ukoliko vam email za potvrdu ne stigne, kontaktirajte me na maja @ budjenjeduse.com . Hvala!



 
Pročitano 6567 puta

Traži