četvrtak, 07 jul 2016 10:11

Isceljujuća moć osećanja- Marjan Tošić

 Marjan Tošić u svojoj knjizi Isceljujuća moć osećanja, daje nam podsetnik koje su to dečije duševne potrebe (govori se o mapi potreba), s druge strane šta obično potiskujemo. Slede dva odlomka:

„Mapa se sastoji od šest kategorija dečijih duševnih potreba, a stavke unutar kategorija nisu konačne i mogu se donekle menjati:


Nežnost i naklonost

Potreba da roditelje i bližnje dodirnemo, zagrlimo i poljubimo, kao i oni nas

Da nas oslovljavaju po imenu, da razmenjujemo nežne reči sa njima

Da nam roditelji uvek daju prednost, veći značaj nego sebi, da prihvate da smo bolji od njih, da stave nas i naše potrebe u prvi plan

Da obraćaju pažnju na ono što hoćemo da im kažemo ili pokažemo

Da za poklon dobijemo ono što se nama sviđa i nama znači, a ne njima koji poklanjaju

Da prema nama budu milosrdni, blagi, da popuste u dugotrajnom sukobu

Da nam oproste ako nešto nismo namerno uradili
 
 Pomoć i podrška

Da su spremni da nas fizički zaštite, pruže nam utočište

Da nas pohvale, daju kompliment, imaju strpljenja sa nama, da kažu da nam veruju

Da budu sa nama kada smo bolesni i pomažu nam da se izlečimo

Da nas pažljivo slušaju, pomažu nam da otkrijemo šta osećamo i pomažu nam da prihvatimo neke bolne istine

Da nas podučavaju, ohrabruju, upućuju  svet i objašnjavaju nam ga

Da sarađuju sa nama u različitim aktivnostima

Da nam pomognu da učestvujemo u neprijatnim, ali važnim životnim događajima

Da veruju u nas i promovišu nas u zajednici 

Sloboda, vedrina, šala, igra, zabava

Da roditelji i bližnji gaje prijatne odnose i vedru komunikaciju sa nama, a ne da nas opterećuju i da nam ne nameću stalni osećaj krivice

Da se smejemo i šalimo sa njima

Da se igraju sa nama

Da sa njima imamo zabavu, veselje, slušamo muziku, pevamo plešemo

Da nam daju slobodu za ponašanje, izbor, istraživanje i kreativnost 

Postojanje

Da nam roditelji i bližnji budu živi, zdravi i srećni

Da provodimo vreme sa njima kada želimo

Da nam pokažu sreću što nas vide da postojimo, da nam žele sve najbolje

Da pripadamo nekome, krugu svojih bližnjih

Da se interesuju za nas i prate naš razvoj

Da poštuju naš glas, naše mišljenje, da i nas pitaju kada se nešto razgovara i odlučuje 

Pravila, granice, odgovornost, moral

Da nam roditelji i drugi bližnji kažu šta misle o nečemu, da čujemo njihov sud

Da vidimo da smo svi ravnopravni u poštovanju pravila

Da nas uče, granicama, odgovornosti i prihvatanju posledica svog ponašanja

Da čujemo da su u stanju da uvide da su pogrešili i da umeju da budu samokritični

Da nam se izvine kada vide da su pogrešili

Da nam zabrane nešto čiji značaj mi tada nismo mogli da uvidimo

Da nas nauče da odgovorno snosimo posledice svog lošeg ponašanja 

Socijalna adekvatnost bližnjih

Da naši roditelji i bližnji lepo izgledaju, lepo se ponašaju

Da imaju svoju ličnost, a nisu samo maske koje nas vaspitavaju

Da nisu kavgadžije, ali i da se ne potčinjavaju drugima

Da se ne boje da ponekad budu i sami, ali i da umeju da se druže i sarađuju sa drugima

Da su veseli, da umeju da se šale, da zapevaju, zaigraju, da su srećni „


Šta guramo pod tepih svesti?

"Dakle, potiskuju se:

- gubitak bliskih, dragih osoba i bića (tuga)

- rastavljenost od dragih osoba i bića tokom značajnog perioda vremena

- duža stanja sukobljenosti, nerazumevanja i nekomunikacije sa dragim osobama

- povrede od strane bliskih osoba (batine, uvrede, kletve, prevare...) (strah)

- nedostatak fizičkog kontakta sa roditeljima i drugim bližnjim osobama (čežnja)

- nedostatak nežnosti, blagosti, milosrđa, strpljenja, poštovanja (bol)

-  izostanak različitih vrsta podrške: podučavanja, upućivanja, davanja komplimenata, pohvala, ulaganja vremena, i pažnje od strane roditelja ili drugih bližnjih od koih osoba zavisi

- osećaj nepripadanja nikome, nekoj grupi: porodici, vršnjačkoj grupi, kolektivu

- nedostatak uspostavljenih pravila, principijelnostim čuvanja granica, reda, poštovanja drugih, samodiscipline

- izostanak adekvatnog modela za uzor: roditelji jedno pričaju, ali drugo rade...

- odsustvo humora, šale, igre, zabave, vedre atmosfere

  - osećaj frustracije, onemogućavanja, nepotrebnog zabranjivanja, otežavanja nečijeg razvoja i napredovanja (bes)

- stid i sramota zbog sopstvenih slabosti, nesposobosti ili propusta, zbog kojih nas drugi opažaju, ali i mi sami sebe opažamo, kao nesposobne, netalentovane, neefikasne, gubitnike

- griža savesti zbog naših ponašanja kojima smo povredili drage na neki način

 - zavist prema drugima koje opažamo kao bolje, lepše, uspešnije, pametnije, talentovanije, srećnije od nas

- ljubomora prema osobama koje dobijaju ljubav od nekih osoba od kojih bismo mi želeli da dobijemo ljubav

Potiskivanje je neophodno u situacijama akutne ugroženosti, u modusu preživljavanja, jer funkcionisanje u realnosti i opstanak ima prednost nad optimalnim razvojem bića. Potiskivanjem se trauma „konzervira“ za neko drugo vreme, tj. za vreme kada organizam uđe u modus oporavka, kada će imati uslove da otvori to što je potisnuto i pozabavi se njime."
 


Pitanja i komentare na tekst možete ostaviti dole u “facebook comments”.


Prijavite se za besplatna predavanja putem newslettera. Upišite ime i email u prazna polja.

captcha 

VAŽNO! Posle prijave proverite INBOX (ali i junk, spam email) da biste potvrdili prijavu. Ako ne potvrdite prijavu što je pre moguće, sistem će vas izbrisati!!!! Ukoliko vam email za potvrdu ne stigne, kontaktirajte me na maja @ budjenjeduse.com . Hvala!



 
Pročitano 2245 puta
Više iz ove kategorije THE MASTER GAME ili VRHUNSKA IGRA »