petak, 01 januar 2016 13:39

THE MASTER GAME ili VRHUNSKA IGRA

Napisano
"Potražite pre svega, igru koja je vredna toga da je igrate. To je savet proročišta savremenom čoveku. Pošto pronađete igru, igrajte je iz sve snage- igrajte je tako kao da vam goli život i razum zavise od toga. A oni od nje zaista i zavise. Sledite primer francuskih egzistencijalista i pridržavajte se reči “posvećenost”.

Čak i u slučaju da pomaka gotovo i nema, pa čak i ako su svi putevi označeni natpisom “nema izlaza”, ipak nastavite da se krećete tako kao da vaši potezi imaju neku svrhu. Ako život naizgled ne pruža igru vrednu igranja, onda je izmislite sami. Jer jedna stvar mora biti jasna, čak i najkonfuznijem umu- bolje je prisustvo bilo kakve igre nego njeno potpuno odsustvo.

Mada je bezbedno igrati vrhunsku igru, to je ipak ne čini najpopularnijom. Ona i dalje ostaje najzahtevnija i najteža igra, a u našem društvu igra je tek nekoliko ljudi. Savremeni čovek, opčinjen blistavošću svojih naprava i izuma, ima malo kontakta sa unutrašnjim sadržajima. Međutim, vrhunska igra se odigrava potpuno u unutrašnjem svetu, na ogromnoj i složenoj teritoriji o kojoj ljudi tako malo znaju. Cilj igre je istinsko buđenje, osvešćivanje, pun razvoj inače uspavanog potencijala i sposobnosti u ljudima.

Igru mogu da igraju samo oni ljudi koji su ličnim zapažanjima o sebi i drugima došli do izvesnih zaključaka, naime, da čovekovo uobičajeno stanje svesti, njegovo takozvano budno stanje, nije najviši nivo svesti za koji je sposoban. U stvari, to stanje je tako daleko od prave budnosti da bi ga bilo prikladnije nazvati jednim oblikom somnambulizma, stanjem “budnog sna”.
Kad osoba dođe do ovog zaključka, više ne može mirno da spava. U njoj se razvija novi apetit, glad za pravim buđenjem, punom svesnošću. Ona shvata da je ono što vidi, čuje i zna samo beznačajni delić onoga što bi mogla da vidi, čuje i zna, da živi u najsiromašnijim, najbednijim odajama unutrašnjeg staništa, i da bi mogla da uđe i u druge prostorije, prelepe i prepune blaga, s prozorima okrenutim večnosti i beskraju.


Usamljeni igrač živi danas u kulturi koja je više ili manje potpuno suprotna ciljevima koje je sebi postavio, koja ne priznaje postojanje vrhunske igre i igrače posmatra kao nekakve čudake i pomalo lude osobe. Igrač se tako suprotstavlja velikim protivnim silama utkanim u samu kulturu u kojoj živi i mora da se bori s njima iz sve snage jer one koče čitavu igru i pre nego što se u nju uopšte upusti. Tek pošto pronađe učitelja i postane deo grupe učenika koje je učitelj okupio oko sebe, igrač pronalazi podstrek i podršku. U suprotnom slučaju, on jednostavno zaboravlja svoj cilj, ili skreće na nekakvu stranputicu i gubi svoju ličnost.


Ovde je dovoljno reći da vrhunska igra nikada ne može da bude laka za igru. Ona iziskuje sve čovekove raspoložive sposobnosti, sva njegova osećanja, sve njegove misli, sve njegove resurse- fizičke i duhovne. Ako pokuša da je igra sa pola srca ili postigne rezultat nepoštenim sredstvima, upušta se u rizik da uništi sopstveni potencijal. Iz tog razloga, bolje je da se ne upuštau igru nego da je igra bez istinskog žara."
 
odlomak iz knjige The Master Game- Robert S. de Rop
 
Pitanja i komentare na tekst možete ostaviti dole u “facebook comments”.


Prijavite se za besplatna predavanja. Upišite ime i email u prazna polja.

VAŽNO! Posle prijave proverite INBOX (ali i junk, spam email) da biste potvrdili prijavu. Ako ne potvrdite prijavu što je pre moguće, sistem će vas izbrisati!!!! Ukoliko vam email za potvrdu ne stigne, kontaktirajte me na maja @ budjenjeduse.com . Hvala!



 
Pročitano 2539 puta